Od sti­ca­nja ne­za­vi­sno­sti do da­nas Vla­da se enorm­no za­du­ži­va­la. Ras­pro­da­va­la su se dr­žav­na pred­u­ze­ća i imo­vi­na na atrak­tiv­nim lo­ka­ci­ja­ma, pred­u­ze­ća su se ga­si­la pa se i pro­iz­vod­nja sma­nji­va­la, kao i iz­voz, što je za re­zul­tat ima­lo rast tr­go­vin­skog de­fi­ci­ta, pa je sa­da Cr­na Go­ra uvo­zno za­vi­sna ze­mlja. Ra­sle su i pro­sječ­ne pen­zi­je i za­ra­de, ali i ci­je­ne pro­iz­vo­da, pa se rast lič­nog do­hot­ka ni­je osje­tio, od­no­sno ži­vot­ni stan­dard ni­je ra­stao sra­zmjer­no ra­stu pla­ta i pen­zi­ja.
Jav­ni dug Cr­ne Go­re je na kra­ju mar­ta iz­no­sio 2,482 mi­li­jar­de eura, dok je 2006. go­di­ne bio 513 mi­li­o­na, da­kle za 11 go­di­na po­ve­ćan je za sko­ro dvi­je mi­li­jar­de eura ili sko­ro pet pu­ta. Oko dvi­je mi­li­jar­de iz­no­si go­di­šnji bu­džet dr­ža­ve.
Bru­to do­ma­ći pro­iz­vod ta­ko­đe je ra­stao, ali da­le­ko ma­nje od jav­nog du­ga. BDP je u go­di­ni ka­da je Cr­na Go­ra ste­kla ne­za­vi­snost iz­no­sio 2,14 mi­li­jar­de, dok je u 2016. go­di­ni, pre­ma pre­li­mi­nar­nim po­da­ci­ma Mon­sta­ta, iz­no­sio 3,77 mi­li­jar­di eura. Uve­ćan je za 1,6 mi­li­jar­di ili pre­ko 70 pro­ce­na­ta.
Spolj­no­tr­go­vin­ski de­fi­cit je u od­no­su na 2006. go­di­nu po­ve­ćan za čak 700 mi­li­o­na eura. Iz­voz je u od­no­su na 2006. go­di­nu sma­njen za 115 mi­li­o­na. Ta­da je iz­no­sio 441 mi­li­on, dok je u 2016. go­di­ni bio 326 mi­li­o­na. Za raz­li­ku od iz­vo­za, uvoz je ra­pid­no ra­stao. Pri­je 11 go­di­na uvoz je iz­no­sio 1,457 mi­li­jar­di, dok je la­ni do­sti­gao dvi­je mi­li­jar­de eura. Po­ve­ćan je za pre­ko po­la mi­li­jar­de eura.
Uz sve ovo, Vla­da je pro­da­la KAP, Že­lje­za­ru, Bok­si­te, Te­le­kom, Elek­tro­pri­vre­du da­la na upra­vlja­nje stra­nom part­ne­ru, dok su pred­u­ze­ća ko­ja su osta­la u dr­žav­nom vla­sni­štvu ni­za­la i ni­žu re­kord­ne mi­nu­se u po­sla­va­nju. Zbog tih gu­bi­ta­ka ni­je­su ni uspje­li da ih pri­va­ti­zu­ju. Naj­bo­lji pri­mjer za to je Mon­te­ne­gro­er­lajnz, ko­ji je Vla­da uvr­sti­la u plan pri­va­ti­za­ci­je, ali ni­ko ni­je bio za­in­te­re­so­van. To pred­u­ze­će je do­sti­glo gu­bi­tak od 70 mi­li­o­na.
Osim što su pri­va­ti­zo­va­na pred­u­ze­ća pro­pa­la i hi­lja­de rad­ni­ka za­vr­ši­lo na uli­ci, iz bu­dže­ta je zbog ga­ran­ci­ja da­tih tim pred­u­ze­ći­ma pla­će­no 180 mi­li­o­na eura. Ni­je­dan cent od tih pred­u­ze­ća na­kon pla­će­nih ga­ran­ci­ja ni­je na­pla­ćen. Za to ni­ko ni­je sno­sio od­go­vor­nost.
Eko­no­mi­sta Mla­den Bo­ja­nić je oci­je­nio da je eko­no­mi­ja Cr­ne Go­re po­ka­za­la od­re­đe­nu ži­la­vost upr­kos svim ne­da­ća­ma ko­je su je po­go­di­le po­sled­njih de­ce­ni­ja, a na­ro­či­to po­sled­nje de­ka­de.
– I da­lje ka­ko-ta­ko funk­ci­o­ni­še iako su se oni ko­ji su je vo­di­li uči­ni­li sve da je raz­o­re do kra­ja. Tu pr­ven­stve­no mi­slim na ne­ra­zum­nu po­li­ti­ku pri­va­ti­za­ci­je bez al­ter­na­ti­ve i pot­pu­ne li­be­ra­li­za­ci­je, a bez ja­kih in­sti­tu­ci­ja ko­je su mo­ra­le obez­bi­je­di­ti vla­da­vi­nu pra­va i va­lja­nu tr­ži­šnu utak­mi­cu – iz­ja­vio je Bo­ja­nić za „Dan”.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ve­li­ki pri­liv stra­nih in­ve­sti­ci­ja u pe­ri­o­du od 2005. do 2009. go­di­ne stvo­rio je pri­liv da smo kre­i­ra­li odr­ži­vu eko­no­mi­ju.
– Na­ža­lost, ubr­zo se po­ka­za­lo da je to da­le­ko od re­al­no­sti pa je vlast pri­bje­gla bje­so­muč­nom za­du­ži­va­nju ne bi li uvje­ri­la jav­nost u svo­ju uspje­šnost. I ka­ko to obič­no bi­va ka­da za­tva­ra­te oči pred pro­ble­mi­ma, oni sa­mo ra­stu. Umje­sto da pri­zna gre­ške i na­pra­vi za­o­kret, vlast je na­sta­vi­la u istom prav­cu i do­ve­la ve­li­ki dio sta­nov­ni­štva u te­žak ma­te­ri­jal­ni po­lo­žaj, a dr­ža­vu u eko­nom­sku za­vi­snost – ka­zao je Bo­ja­nić.
D.M.


Rast pla­ta re­zul­tat za­du­ži­va­nja

Po­da­ta­ka za pro­sječ­nu pla­tu u 2006. go­di­ni ne­ma, već je Mon­stat pr­vi put po­dat­ke u ve­zi sa za­ra­da­ma ob­ja­vio 2008. go­di­ne. Po­čet­kom te go­di­ne pro­sječ­na za­ra­da je iz­no­si­la 386 eura, dok je u mar­tu ove go­di­ne 508 eura. Pro­sječ­na pen­zi­ja je 2006. go­di­ne iz­no­si­la 142 eura, dok je april­ska 285 eura.
– Ta sta­ti­sti­ka je var­lji­va jer su ra­sli i tro­ško­vi ži­vo­ta. Ono što mo­ra da za­bri­ne sva­ko­ga je či­nje­ni­ca da je jav­ni dug u tom pe­ri­o­du po­ras­tao ne­ko­li­ko pu­ta, pa se iz­vo­di ja­san za­klju­čak da je rast pla­ta i pen­zi­ja re­zul­tat, ne re­al­nog ra­sta eko­no­mi­ja, već za­du­ži­va­nja kod stra­nih kre­di­to­ra – ob­ja­snio je Bo­ja­nić.
Vla­da je ove go­di­ne pla­ni­ra­la da se za­du­ži 450 mi­li­o­na.